Радосна Вијест

Ти кажеш: “То је немогуће!” Бог вели: Што је људима немогуће Богу је могуће (Лк. 18, 27). Ти кажеш: “Превише сам уморан.” Бог вели: ...ја ћу вас одморити (Мт. 11, 28). Ти кажеш: “Нико ме не воли.” Бог вели: “Ја те волим” (види Јн. 3, 16; 1, 4). Ти кажеш: “Не могу никако да кренем напред.” Бог вели: Доста ти је благодат моја (2. Кор. 12, 9). Ти кажеш: “Не разумем оно што се око мене догађа.” Бог вели: “Ја ћу управљати кораке твоје” (види Пс. 3, 4-5). Ти кажеш: “Ја то не могу.” Бог вели: “Ти све можеш” (види Фил. 4, 13). Ти кажеш: “Стално сам забринут и разочаран.” Бог вели: Све своје бриге положите на Њега, јер се Он стара за вас (1. Пт. 5, 7). Ти кажеш: “Немам довољно вере.” Бог вели: “Ја свакоме дајем меру вере” (види Рим. 12, 3). Ти кажеш: “Нисам довољно паметан.” Бог вели: “Ја ти дајем мудрост” (види 1. Кор. 1, 30). Ти кажеш: “Осећам се усамљеним.” Бог вели: “Ја те никада нећу напустити” (види Јев. 13, 5).

Рече ми једном старац: Хришћанин мора да избегава нездраву духовност: како осећај узвишености за своју врлину, тако и осећај унижености за своју грешност. Једна је ствар "комплекс" а друга смирење (понизност); једна је ствар меланхолија (учмалост), а друга преумљење (покајање). .........Једном дође ми у посету неки световни психијатар. Оптужио је хришћанство, јер, како рече, ствара кривице и меланхолију. Одговорих му: Прихватам да неки хришћани било због својих грешака или грешака других упадају у замке у смислу нездравог осећања кривице, међутим и ти мораш да прихватиш да световни људи са друге пак страна упадају у једну много нездравију и опаснију замку - преузношење или гордост. Са разликом да верске кривдње поред Христа одилазе са покајањем и исповешћу, док пак гордост код световних, оних који живе далеко од Христа, не одилази.

.. Пре отприлике 10 година вратио сам се из Индије. У Лондону су ме замолили да говорим о глади на једном прилично великом скупу. Говорио сам о свему што сам видео и што ме је дубоко повредило, са свом страшћу и жестином за коју сам способан. Неко време људи су седели и слушали а када смо изашли напоље стајао сам код западних врата и руковао се са њима, пришла ми је једна госпођа и рекла:"Хвала вам за ово забавно вече". Тако веома често изгледа наше залагање. Уочили смо потребу, постали свесни трагедије а онда се из безбедности нашег живота обратимо Богу, и кажемо "Боже, зар ниси то приметио? Шта ћеш да урадиш у вези са тим? А ово, а оно?Зар заборављаш дужности према човечанству?". То није залагање. Залагање је латинска реч и значи предузети корак којимсе стављаш у средиште сукоба, и у лику Христовом, у личности Христовој видимо да залагање значи предузети одређен и коначан корак - једном и заувек Он постаје човек, не за кратко време.

Занимљив филм о стању свијести народа у Америци, мада и код нас у српским земљама није пуно боље.

На све начине треба да се трудимо да сачувамо мир душевни и да се не узнемиравамо због увреда и жалости које нам други наносе. Зато свакако треба да се трудимо да обуздавамо гнев и, помоћу пажње, ум и срце да сачувамо од недоличних покрета. Због тога жалости и увреде које нам други наносе треба подносити хладнокрвно и научити се таквом расположењу духа да се то што нам други чине не дотиче не само нас, него ни других. Вежбање у томе може човековом срцу да прибави тишину и претвори га у обиталиште Самога Бога. Слику таквог безгневља ми видимо код Григорија Чудотворца, од кога је нека блудница на јавном месту тражила плату за грех који је он са њом тобоже починио. Он се на жену није нимало наљутио, него је кротко рекао неком свом пријатељу: „Дај јој цену коју тражи“. Тек што је примила неправедну плату, жену је напао демон, а онда је Светитељ демона од ње одагнао молитвом.