Радосна Вијест

У свом капиталном делу “Архипелаг гулаг” познати руски писац и дисидент Александар Солжењицин, између осталог, је написао: “Навикли смо се да за јунаштво сматрамо само војничко јунаштво (или још и оно када се лети у космос), оно које звецка ордењем. Заборавили смо на другу храброст – грађанску, која је нашем друштву тако, тако, тако потребна а која тако, тако недостаје…”. Ове Солжењицинове речи као да су данас исписане аутолаком на неком зиду у центру Београда. Цртач графита је неко довољно храбар да се суочи са све већим државним терором, али и довољно свестан чињенице да се без грађанске храбрости не може замислити ни опстанак саме државе.

Два пријатеља са инвалидитетом – један је слеп, а други је без обе руке, већ 12 година штите своје село од поплава садњом дрвећа – заједно су досад засадили више од 10.000 стабала. Хаикиа и Венки имају 53 године и стари људи са инвалидитетом. Господин Хаикиа је слеп а господину Венки су обе руке ампутиране.

Текст преузет из Политикиног забавника, који је објавио дио текста из књиге “Један прилог за проучавање српског националног карактера”, под насловом “О интелектуалцу” Слободана Јовановића, српског историчара, књижевника, политичара Краљевине Југославије. Овај извод како ће вријеме доцније показати тачан је и након пола вијека од његовог настајања. „Узимајући га у његовом најпотпунијем и најизразитијем виду, полуинтелектуалац је човјек који је уредно, па можда, чак, и с врло добрим успјехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа .

Топла препорука за књигу коју треба читати од почетка до краја Великог Васкршњег поста. Отац Александар Шмеман о највећем хришћанском Празнику, о значењу, припремама, путовање кроз сваку недељу током Великог Часног Поста. О аутору: Александар Шмеман се родио у граду Ревељу (тако руси називају Талин) у аристократској породици руских емиграната. Деда му је био посланик Државноg савета Руске Империје, а отац официр гарде Руске императорске армије. У раним годинама детињства његова породица се преселила из Естоније у Француску, где је и остао све до свог коначног одласка у Америку.