Андреј Ткачов: Зрачење мисли
У глави свакога човека мисли просто кипе. То тајно вариво се не може тек тако разазнати. То је могуће једино ако у разговору или преписци дође до размене мисли. Само на тај начин, оно што се у глави кува, разлива се у тањире и на ваздуху се стврдне, добијајући коначан облик. Али, да ли је то и једини начин? Од недавно, то питање ме и мучи: Да ли је то једини начин? А – шта ако мисли, чак и да нису изречене или написане, као неке радијације бивају зрачене напоље? Баш онако како испод- и кроз недовољно отпорне зидове гробаља нуклеарног отпада бива зрачено нешто невидљиво и опасно. Баш оно опасно што тера дозиметре да звоне и плаши и узнемирава мерно особље. Оно – што изазива да расту штитне жлезде, а децу већ код рођења оптерећује свакојаким патологијама.