Радосна Вијест

Данас су многе речи превредноване и изгубиле смисао. Међу њима је и појам вере. Као хришћани верујемо и исповедамо на је наша вера „радосна вест“. То је дословно значење и саме речи „Еванђеље“. Но, упркос томе сведоци смо да млади тако често веру не доживљавају као дивну, привлачну и радосну вест. Често се питам зашто наше поруке о вери нису уверљиве, него су чак досадне? Људи хришћанску веру данас своде на обичну људску веру. У „постхришћанској епохи“, за „постмодерног човека“, вера је постала за „добронамерне“ скуп добрих начела; за „моралне“ скуп моралних прописа; за „побожне“ вршење религиозних ритуала; за „патриоте“ део националне традиције; за „модернисте“ симбол конзерватизма; за „научнике“ симбол мрака и незнања; за „трговце“ духовна добит; за „тужне“ утеха. Веровати значи прихватање неких начела, ставова, истина, вредности, без испитивања, доказивања и проверавања. Веру људи често разумевају као „увереност“, „уверење“, „убеђење“. Бити верник значи бити уверени присталица ...

Sinoć na 44. FEST-u dobila je nagradu za najbolji scenario filma "Otadžbina", “za osoben scenaristički izraz koji svojom poetskom snagom prevazilazi banalnu stvarnost i stvara novi svet izrazite tragike i snažne i surove lepote.” Za Nedeljnik govori o slobodi, nadi, dostojanstvu i umetnosti.

Два човека, озбиљно болесна делили су болничку собу. Један човек морао је да седи на кревету сваког дана сат времена како би покушао да празни течност из плућа. Његов кревет био је поред прозора. Други човек морао је да лежи све време. Зближили су се причом о животу, породици, детињству, послу... Сваког поподнева, када је човек поред прозора седео, описивао је свом цимеру шта види кроз прозор. Човек који је стално морао да лежи почео је да живи за те тренутке када је његов свет био обогаћен свим описима ствари које се дешавају напољу.

Господ нам је сажео све заповести Старог завета у две највеће: 1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. 2. Љуби ближњега свога као самога себе. Једноставно, очигледно, али тако тешко за испунити - то нам прво пада на памет. Онда поново погледамо - да ли је немогуће? Па није немогуће. А ко од нас у потпуности испуњава ове две најважније и тако једноставне заповести? Кад за неког мислимо да их испуњава проглашавамо га светим. Кажу нам свети да смо сви на Литургији свети. Макар сви који се причешћујемо. И то да смо свети не као савршени, не собом - него Богом коме смо се предали. Кажи још да и цео наш живот може бити Литургија, Евхаристија. Служење Богу и људима, са захвалношћу и у љубави.

Већина нас је пришла Цркви да бисмо познали Бога. Ипак, бива тако, да после недуго времана ми постајемо некако лажни, буквално почињемо да служимо као украс на излогу. Изгледамо тако као да можемо решити све проблеме. О свему судимо, дајемо савете, о свему имамо своје мишљење. Претећи прстом чинимо примедбе другом. Но при том ми сами уопште не личимо на те идеале о којима расуђујемо. Нас муче сасвим друге ствари. Зато, ако не желиш да се и са тобом не деси слично, говри о Богу својим животом. Говори о томе што знаш, и не скривај истинског себе. Ти си – обичан човек, са својим страстима, грешкама и немоћима. Као и сви људи и ти желиш љубав, пријатељство и остале радости. Веома често, дошавши у Цркву човек почиње да мисли да је уцрковљење само по себи изменило сву његову природу. Но, рећи ћу ти, да по питању сопственог «ја», ту се никаква промена није десила. Карактер се не може изменити само зато што је човек дошао у конкретно место – чак и ако је то место свето. Али нешто друго ...

Постоји оно чувено новинарско  правило о томе шта је занимљиво. Каже се: није никаква вест да је пас ујео човека, него би била да је човек ујео пса. У сваком случају неко некога мора да уједе. Дабоме каква би вест била да је човек помиловао псетанце које му се врзмало око ногу. Никаква. Вестима о несрећама, страхотама и разним гадостима постали смо прилично слепи, глуви тупи за мелецне обичне нежне пријатне и лековите причице о томе како нико никога није ујео, него га ено лепо поглед'о; па још и помиловао! Јер ми канда више не обраћамо пажњу на оно око нас што је нешто лепо пријатно и обично. Држимо да нам то припада узгред и приде и још горе да то и није ништа нарочито. А то је Ткиво Живота. Куку нама ако њега не знамо! ВИДЕО:

Петљањем у Савршенство можете створити само несавршенство!

"Има људи који желе својим непријатељима или непријатељима Цркве погибао и паклене муке. Тако мисле они који се нису научили љубави Божијој од Духа Светог, јер они који су се научили, проливају сузе за целим светом. Велиш да је он зао и да треба да гори у адском огњу. Али питам ја тебе: Кад би Бог теби дао место у рају, и ти из раја посматрао тог другог коме желиш страдања и муке, зар га не би пожалио, макар он и био непријатељ Цркве? Или је можда срце твоје од гвожђа? Али у рају гвожђе није потребно. Тамо су потребни смирење и љубав Христова која жали свакога." Из књиге "Свети Силуан Светогорац", издање Образ Светачки.

Сви пророци од постанка вапију души мојој, да се створи девојком и спреми за пријем Сина Божанског у пречисту утробу своју. Да постане лествица, низ коју ће Бог сићи у свет, и човек узићи к Богу. Да исуши у себи црвено море крвних страсти, те да човек роб може прећи у земљу обећану, земљу слободе. Китајски (кинески) мудрац опомиње душу моју, да буде мирна и непокретна и да чека, да Тао дејствује у њој. Слава нека је Лао-цеу, учитељу и пророку народа свог! Индијски мудрац учи душу моју, да се не плаши страдања, но да се кроз тешко и истрајно вежбање, кроз чишћење и молитву, диже Вишњему, који ће јој изаћи на сусрет и показати јој лице Своје и силу Своју. Слава нека је Кришни, учитељу и пророку народа свог!