Постови

Приказују се постови за јун, 2020

Александар Шмеман - о демократији у/и Цркви

Цитат из књиге "Дневник о. Шмемана": О демократији у/и Цркви У Цркви, права, изједначавања и борбе су непримјењиве јер Црква не познаје други закон осим закона љубави; или тачније само љубав. Ако се љубав негира или ако слаби, ако се човјек удаљи од љубави, то је гордост (похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења - 1 Јован 2,16). Љубав, као живот у Богу - у таквом животу нема гордости. Отац је увјек Отац, али Он даје све Сину. Син не тражи право да буде Отац и вјечно остаје Син, а Свети Дух је сам Живот, сама Слобода (Дух дише гдје хоће - Јован 3,8), сама Љубав Оца према Сину и Сина према Оцу, божански дар себе и послушности. Бог даје ту љубав, Бог чини човјека дијелом те љубави, а та заједница је Црква. Зато у Цркви нема права, нити било чега везаног за та права; нема приче о "једнакости". Нема изједначавања, па према томе нема ни поређења - што је основни извор гордости. Позив на савршенство упућен свима је позив да човјек пронађе себе, али не упор...

Не познајем те...

Слика
Прозирем крај Суморног и дугог пута; Пред вратима сам... Вапијем за одмором; Куцам... Невиђена жеђ; Да ми је само кап, кап Воде Живе; Стрепим... од најболнијих ријечи... О Господе... види ране моје, бол и уздисање... Препознај ме непрепознатљивог... Не изговори ми... "Заиста вам кажем, не познајем вас".

Божанствена хармонија

Слика
Гитара; скуп жица тачно одређене дебљине; Умјетник подешава сваку тражећи одређену напетост; Креће свирка Умјетника; благи додир хармоније;

АЛЕКСАНДАР АНДРЕJЕВИЧ ИВАНОВ - сликар једне слике

Слика
АЛЕКСАНДАР АНДРЕJЕВИЧ ИВАНОВ - сликар једне слике! Двадесет година! Двадесет година - од 1837 до 1857 - велики руски сликар деветнаестог века Александар Иванов, сликао је ЈЕДНУ слику. И мада му ово није прво и једино дело, по њему га историја уметности највише памти...

Александар Шмеман - Хришћанство, слобода, култура и креативност

Слика
Јединственост Хришћанства је "иманентни карактер трансцедента" и "трансцедентни карактер иманентног". Христос није неко ко је за политичку слбоду, за културу, за креативност. Он је трансцеденталан свему томе, и то изнутра, чиме отвара пут слободи, култури и креативности - ка трансцедентном.