Радосна Вијест

Подвиг, то је… Немојте само да гледате класичне форме оног што ми зовемо подвигом. ГДЕ ГОД ЈЕ ЉУБАВ, ТУ ЈЕ ПОДВИГ! Кад сам ја био студент, и одем у Енглеску једне године и упознам митрополита Антонија Блума. И дивно мене прими Блум тамо код њега. Ја сам био овако момак, нисам се био још определио ни вамо ни намо – ни да л` да се женим или калуђерим, тако, размишљам. И питам ја њега: Кажите ми високопреосвећени, шта је сад суштина живота овог и оног? Каже он: Слушај дечко! СУШТИНА ЖИВОТА ЈЕ ДА НАУЧИШ ДА ЖИВИШ ЗА ДРУГЕ! А ако не научиш да живиш за друге, ако се не разапнеш, ти си промашио свој живот, где год био, како се год звао, и коју хаљину носио. Ако научиш да живиш за друге, ТИ СИ ОСТВАРИО СВОЈ ЦИЉ У ЖИВОТУ. Па сад може овамо, може онамо.

Реч "НЕ!" Неки од нас су почели да иду у цркву с малих ногу и усвојили неки једностран став – ми затварамо Бога у јасно одређене категорије: «Он је ово и ово, и то и то. И ништа више од тога. А уколико спазим да се ти не уклапаш у категорију, коју сам себи задао, немам друге него да те одбацим.» Али долази Христос, пракса живота, и показује нам да ствари не стоје баш тако.

Није лоша ова киша што из неба лије; Баш је добра ова киша; Као да милује... Водо, Ти у којој се сва вода сабира; Теби идем; Падај кишо убрзај!

Ljubav je na nebu Videćeš ko sam ja Zvuci su na nebu Saznaćeš ko sam ja

Знаш и Сам колико је времена прошло, Господе! Још увек сам далеко од савршене љубави, Још даље од праштања тамо где некоме Није довољно једном да ме превари. Мали сам, ништав, знам... Пуно времена ми је требало да научим Да ниједну своју правду Не морам никоме доказивати. Пуно тога Си ме научио у одсуству другог. Сада знам под водом да дишем Али, нека отицања ипак опстају. Нема у мени правде Али нема право неправедан да ми то каже. Не замери моју сујету, јер Твојим судовима једино верујем! Схватио сам свој пакао у једном стрипу Када је похлепан све изгубио.

Заборавио сам јутрос песму једну ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио сам јутрос песму једну ја. У сну своме нисам знао за буђења моћ, И да земљи треба сунца, јутра и зоре; Да у дану губе звезде беле одоре; Бледи месец да се креће у умрлу ноћ. У сну своме нисам знао за буђења моћ.

Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Ријеч и Свети Дух; и ово је троје једно. И троје је што свједочи на земљи: дух, и вода и крв; и троје је заједно.  (I Јованова 5, 7-8)                Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу, на пример, неће пасти у очи разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и ово је троје једно, а за земаљско: и троје је заједно. Огромна је разлика између бити једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух и вода и крв само заједно, а не једно. Јер и непријатељи могу бити заједно али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно. Вода и крв чине тело, а дух је дух.   Тијело пак жели против духа, а дух против тијела (Галатима 5,17); нису, дакле, једно, али су ипак заједно. И кад човек умре, заједница се кида и престаје; крв и вода иду на једну страну, а дух на другу....

У времену свеопштег етикетирања, у коме верници Ђавола своје противнике означавају као Ђаволе, украдена је из наше свакодневнице, наших снова и традиције и једна боја. Отмица, највећа после отмице Сабињанки, а сигурно много значајнија од ње, јер кроз њу нам краду нови варвари Европе и наш вид, наша чула, спремност на аскезу и жртву. Све нове и нове забране уједињеног бесмисла "Европске заједнице" полако задиру све дубље у нашу интиму, одређујући нам  јеловник, музику, лектиру, моду, жеље… једном речју, стварају од нас добро камуфлиране роботе без своје личности и без своје заједнице. У овим инкубаторима нових подљуди једног хипнотичког поретка нема места низашта заиста усправно и херојско, низакакво самоодрицање, а нарочито не ако је реч о повратку Традицији.