Бити човек - Митрополит Антоније Блум
"За време немачке окупације предавао сам у Руској гимназији у Паризу. Међу васпитачима је био веома суров, строг човек, који је некада био мој васпитач у летњем кампу; он је био затворен, готово ни са ким се није дружио и нико заправо ништа није знао о њему; у ствари, нисмо знали у каквој беди он сам живи. Добијали смо бедну плату, и они од нас који су могли, радили су још негде како би имали могућности да предају у Гимназији. Он није могао много шта да ради и због година и због здравља и због тога што није знао француски језик. (Once I was like you!) И ево следеће слике: дечаци, девојчице трче у школу, истим путем иде и овај васпитач. Крај пута седи просјак, пред њим је качкет. Пролази много народа. Неки пролазе "не примећујући" га, зато што их је срамота да га погледају и да му ништа не дају. А неки просто у овај шешир убацују новчић, а да човека уопште не погледају. Они су своје одрадили; он за њих није био човек, оне је просјак, а просјак је просто качкет. И ево, ...