Зизјулас - пијетизам, морал, слобода и љубав
"(...) 2. Нити "етичко" или "правно" решење не може да пружи превазилажење смрти, тј. једно решење које је породио западни прагматизам, а које је усвојио, у православном Предању стран, пијетизам нивих времена, који је тако претећи продро и на терен Православља. То решење претпоставља да створено може може да се поправи, да постане боље па чак и савршено, тј. да се "усаврши", како се каже на језику пијетиста, негујући врлине и држећи природни и божански закон. Не, смрт се не побеђује ничим од свега тога; оно што се тиме побеђује јесте занимање проблемом смрти, односно побеђује се свест о трагичности и неприхватљивости смрти. Пијетизам изграђује људе који не бивају ганути, који се не гнушају због постојања смрти, било због тога што прибегавају вери у бесмртност душе, да би се утешили и да би утешили друге, било што апсолутизују морал до таквог степена да верују да се бесмртност задобија врлином. Смрт је урођена тварност и не превазилази се никаквим нас...