Слепи Кинез и његов пријатељ без руку засадили 10.000 стабала
Два пријатеља са инвалидитетом – један је слеп, а други је без обе руке, већ 12 година штите своје село од поплава садњом дрвећа – заједно су досад засадили више од 10.000 стабала.
Хаикиа и Венки имају 53 године и стари људи са инвалидитетом. Господин Хаикиа је слеп а господину Венки су обе руке ампутиране.
Упркос својим инвалидитететима они су сјајан тим који их разликује од других.
Они су заједно радили 10 година и успели су да засаде 10.000 стабала у руралном подручју у Хебеи, Кина. Они заслужују да се зову еко-ратници и хероји за своје напоре и за невероватна дела!
Пре 10. година, ови људи одлучили да се удруже и заједно почну са радом. То се догодило након што обоје нису могли наћи посао због њиховог физичке неспособности. Срећом, успели су да смисле јединствен начин да се упари и направе оно сто су замислили.
‘Ја сам његове руке а он је моји очи,’ каже Хаикиа. Уз помоћ један другом, они успевају да трансформишу три хектара деонице уз обалу, упркос интензивним и теском раду јер сађење стабла то захтева.
Господин Венки је 53-годишњи мушкарац који је изгубио своје обе руке када је имао само 3. године. Господин Хаика такође има 53. године и рођен је са проблемом вида. Његово стање се зове урођена катаракта што је утицало на вид левог ока, остављајући га слепим. Нажалост, он је изгубио и вид десног ока у несрећи.
Обојица са инвалидитетом лишени да пронађу сигуран посао.
Због тога 2001. године еко-ратници узимају у закуп од Владе велики део обале реке, покушајувају да саде дрвеће за генерације које долазе. Плус, ова акција је допринела заштиту њиховог села од поплава. Надајући се скромним примањима, они су посветили своје дане свом раду. Обојица су оставили свој дом у 7:00 ујутро носећи чекић и гвоздену шипку.
Али да би се почело са њиховим радом, они морају да прођу кроз реку да би дошли на другу страну. Да би то урадили, господин Венки мора да носи слепог пријатеља сваки дан. Њихов радни процес је заиста занимљив. Пошто немају довољно новца за младице , они морају да прикупе резнице што није једноставан задатак.
Они су дошли до јединствене и ефикасне технике која им помаже да оптимизују њихов рад. Као што господин Хаика тај који мора да се бави дрвећем, он се пење на рамена свог партнера и води га док се провуче кроз гране дрвећа.
Након спуштања, он копа рупу у земљи и сади нову нову биљку. Господин Венки води рачуна о новим младицама заливањаци их.
Радеци ово 10. година земља се покрила хиљадама нових стабала, привлачиће велики број птица.
‘ Иако нисмо постигли превише за десетак година, ми препознајемо наше напоре , ‘ каже Хаикиа. Господин Венки додаје : ” Ми стојимо на својим ногама.
Плодови нашег рада имају сладји укус
Иако се нисмо опарили насли смо мир у нашим срцима.
Извор: www.iheartintelligence.com
(https://srbijabezgmo.wordpress.com/2015/03/21/slepi-kinez-i-njegov-prijatelj-bez-ruku-posadili-10-000-stabala/)
Хаикиа и Венки имају 53 године и стари људи са инвалидитетом. Господин Хаикиа је слеп а господину Венки су обе руке ампутиране.
Упркос својим инвалидитететима они су сјајан тим који их разликује од других.
Они су заједно радили 10 година и успели су да засаде 10.000 стабала у руралном подручју у Хебеи, Кина. Они заслужују да се зову еко-ратници и хероји за своје напоре и за невероватна дела!
Пре 10. година, ови људи одлучили да се удруже и заједно почну са радом. То се догодило након што обоје нису могли наћи посао због њиховог физичке неспособности. Срећом, успели су да смисле јединствен начин да се упари и направе оно сто су замислили.
‘Ја сам његове руке а он је моји очи,’ каже Хаикиа. Уз помоћ један другом, они успевају да трансформишу три хектара деонице уз обалу, упркос интензивним и теском раду јер сађење стабла то захтева.
Господин Венки је 53-годишњи мушкарац који је изгубио своје обе руке када је имао само 3. године. Господин Хаика такође има 53. године и рођен је са проблемом вида. Његово стање се зове урођена катаракта што је утицало на вид левог ока, остављајући га слепим. Нажалост, он је изгубио и вид десног ока у несрећи.
Обојица са инвалидитетом лишени да пронађу сигуран посао.
Због тога 2001. године еко-ратници узимају у закуп од Владе велики део обале реке, покушајувају да саде дрвеће за генерације које долазе. Плус, ова акција је допринела заштиту њиховог села од поплава. Надајући се скромним примањима, они су посветили своје дане свом раду. Обојица су оставили свој дом у 7:00 ујутро носећи чекић и гвоздену шипку.
Али да би се почело са њиховим радом, они морају да прођу кроз реку да би дошли на другу страну. Да би то урадили, господин Венки мора да носи слепог пријатеља сваки дан. Њихов радни процес је заиста занимљив. Пошто немају довољно новца за младице , они морају да прикупе резнице што није једноставан задатак.
Они су дошли до јединствене и ефикасне технике која им помаже да оптимизују њихов рад. Као што господин Хаика тај који мора да се бави дрвећем, он се пење на рамена свог партнера и води га док се провуче кроз гране дрвећа.
Након спуштања, он копа рупу у земљи и сади нову нову биљку. Господин Венки води рачуна о новим младицама заливањаци их.
Радеци ово 10. година земља се покрила хиљадама нових стабала, привлачиће велики број птица.
‘ Иако нисмо постигли превише за десетак година, ми препознајемо наше напоре , ‘ каже Хаикиа. Господин Венки додаје : ” Ми стојимо на својим ногама.
Плодови нашег рада имају сладји укус
Иако се нисмо опарили насли смо мир у нашим срцима.
Извор: www.iheartintelligence.com
(https://srbijabezgmo.wordpress.com/2015/03/21/slepi-kinez-i-njegov-prijatelj-bez-ruku-posadili-10-000-stabala/)
