Александар Шмеман - клерикализам у Православљу

Klerikalizam guši; udalјava se od svetotajinskog karaktera Crkve; svoju moć pretvara u svetu moć kojom kontroliše, vodi, rukovodi; moć kojom se obavlјaju svete tajne, i uopšte, svaku moć pretvara u „moć koja mi je dana“! Klirikalizam odvaja svu „svetost“ od običnih lјudi : ikonostasima, pričešće (sa posebnom dozvolom), teologijom. Ukratko, klirikalizam je de facto negiranje Crkve kao Tela Hristovog, jer su u telu svi organi povezani i različiti samo po funkciji, ali ne i po suštini. I što se klerikalizam više „klerikalizuje“  tradicionalna predstava o Episkopima ili sveštenicima, naglašena odećom, kosom,itd.), to Crkva postaje sve svetovnija, duhovnost se potčinjava svetu. U Novom Zavetu, sveštenik je predstavlјen kao uzoran laik. Ali gotovo odmah nakon toga počinje njihovo odvajanje od laika; i to nije samo odvajanje već je i suprotstavlјanje laicima. I opet, najočigledniji oblik ovog odvajanja je isklјučivanje laika iz pričešćivanja kao punoće njihovog bivanja delom Tela Hristovog. Umesto da bude „obrazac vernima“ (1 Timoteju, 4, 12), on postaje „gospodarem sakralnosti“, odvojen od vernih, deleći blagodat prema vlastitom nahođenju.



To je koren protivlјenja čestom pričešćivanju nekih sveštenika – zaštita pričešća ispovešću, otpuštanjem grehova, „vlašću koja mi je dana“ …, itd. Ova borba se sada vidlјivo zaoštrava pod uticajem sveštenika koji su opsednuti svojom moći, svojom „svetošću“. Ništa više ne preti njihovom autoritetu od vraćanja Evharistije Crkvi, obnavlјanju Evharistije kao Svete Tajne, a ne kao „jednog od načina osvećenja…“

Tragedija teološkog obrazovanja leži u činjenici da mladi lјudi koji žele da postanu sveštenici, svesno ili nesvesno, žele to odvajanje, moć, uzdizanje iznad laika. Nјihovu žeđ izaziva i pojačava ceo sistem teološkog obrazovanja i klerikalizma. Kako oni mogu da shvate, ne samo umom već i celim bićem, da čovek mora da beži od moći, bilo kakve vrste moći, koja je uvek iskušenje i uvek dolazi od đavola? Hristos nas je oslobodio te moći-“ Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlјi…“(Matej 28,18)- otkrivanjem Svetlosti moći kao moći lјubavi, žrtvenog davanja samog sebe. Hristos Crkvi nije dao „moć“ već Svetoga Duha: „Primite Svetoga Duha…“ U Hristu, moć se vratila Bogu, a čovek je bio izlečen od vladanja i komandovanja.U 61.godini svog života iznenada sam se upitao: Kako se sve to tako izvitoperilo? I uplašio sam se!