Ненад Илић - Хипер Хомо сапиенси

Боже, колико је тешко кад неправда, лаж и девалвација свих вредности толико завладају светом да човек не може више да доживи ни чисто саосећање према невиним жртвама. Колико мира је потребно човеку да размрси помешана осећања која се витлају у његовој души, а колико мало мира може да пронађе.

Што више информација стиже до нас све мање знамо шта се заиста дешава и како ће то што се дешава негде далеко у "глобалном селу" утицати на нас.

Наравно да нам је жао ненаоружаних људи које као звери убијају по улицама док бежећи од распомамљеног зла вуку рањене ка било каквом склоништу. Наравно да треба да се помолимо за њих. А опет, колико се сумњи и питања на које је тешко наћи одговор рађа из часа у час.




Немогуће је водити рат а не очекивати жртве у својим редовима. Зашто се очекује веће саосећање према грађанима Запада у односу на Исток, Југ?...Зашто то подразумевамо и ми који смо у скорије време толико пострадали од тог истог Запада?

Откуд толика памет организаторима терористичких напада а да притом ураде све на своју штету? Паљење избегличког кампа у Калеу је само прва од очекиваних последица. Делимично или потпуно затварање граница за избеглице и интензивирање рата у Сирији и ко зна где још скоро су извесни. Од "Маркала" на овамо постали смо болно свесни како и зашто се воде "фолс флег" операције. Да ли је и овде у питању још једна таква операција?

Не верујемо у то јер нам је тешко да замислимо да би неко урадио тако нешто "својима"? А онда се сетимо да моралне наказе које данас владају светом немају никакве "своје". Они су по сопственом мишљењу нова, малобројна врста људи, "Хипер Хомо сапиенс". Као што је Хомо сапиенс истребио неандерталце, Хипер Хомо сапиенс има потпуно "еволуционо право" да истреби Хомо сапиенса. Без обзира да ли они стоје иза ових најновијих злочина или не - њихова одговорност је сигурно највећа.

Сачувај нас Боже болести света у коме владају изврнуте вредности, у коме су чојство и јунаштво проглашени за превазиђене категорије и помози нам да коначно прикупимо нешто наших преосталих вредности, да се присетимо и оживимо оне заборављене - без чега нећемо моћи даље. Без чега нећемо моћи да сачувамо овај наш делић несрећног "глобалног села" у коме једино нешто и можемо да урадимо. Јефтина сентиментална солидарност која нас ништа не кошта сигурно не спада у те вредности.

А да треба да се помолимо за жртве - наравно да треба.

Извор: https://www.facebook.com/dakon.ilic/posts/10208355681838004

Популарни постови са овог блога

5. мај - Свети Свештеномученик Платон Бањалучки

Слика
Тропар светом свештеномученику Платону , глас 8 " У чаши Христовој сапричасниче и Апостолима санаследниче, Свештеномучениче Платоне, архипастиру бањалучки, Ријека Врбас постаде ријека живота вјечног који сад насљеђујеш са паством својом што ради вјере праве с тобом пострада; и сада светитељу с новомученицима моли Христа Бога и спаса свију да спасе род наш православни. " Платон Јовановић, познатији као Свештеномученик Платон Бањалучки (Београд, 29. септембар 1874 — Бања Лука, 5. мај 1941) је био епископ охридско-битољски и бањалучки. Убиле су га усташе почетком по успостављању злогласне Независне Државе Хрватске. Епископ Платон је рођен је у Београду 29. септембра 1874. као Миливоје Јовановић]. Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије.
Прикажи све

Владета Јеротић о нарцизму

Слика
 "Човек у току свога живота, више или мање стално мисли високо о себи. Назвали ми ову чињеницу психоаналитичким изразима нарцизам, омнипотенција, "грандиозни селф", или хришћанским, гордост, није битно, јер је реч о истоветном општељудском феномену приметном већ у најранијем детињству, као природном, компензаторном резултату дубоко у себи доживљеног осећања слабости и немоћи.  Нико не спори да код сваког човека, некад за кратко, некад за дуже, искрсне свест о својој немоћи. Одлучујуће је, међутим, како човек реагује на ово природно осећање. Мада је разноврсност реаговања, практично, бескрајна, јер су и сви људи бескрајно различити (али сви бескрајни, у смислу хришћанског учења о бескрајном усавршавању човека), навешћемо неколико најтипичнијих начина одговора човека на препознавање себе "голог". Да ли због неке урођене мањкавости (телесне или душевне, или и једне и друге), или неког раног трауматског догађаја, тек, највише има људи којима је "осећање инфери...
Прикажи све

Прича о два човека и зиду

Слика
Два човека, озбиљно болесна делили су болничку собу. Један човек морао је да седи на кревету сваког дана сат времена како би покушао да празни течност из плућа. Његов кревет био је поред прозора. Други човек морао је да лежи све време. Зближили су се причом о животу, породици, детињству, послу... Сваког поподнева, када је човек поред прозора седео, описивао је свом цимеру шта види кроз прозор. Човек који је стално морао да лежи почео је да живи за те тренутке када је његов свет био обогаћен свим описима ствари које се дешавају напољу.
Прикажи све