АЛЕКСАНДАР АНДРЕJЕВИЧ ИВАНОВ - сликар једне слике


АЛЕКСАНДАР АНДРЕJЕВИЧ ИВАНОВ - сликар једне слике!
Двадесет година!
Двадесет година - од 1837 до 1857 - велики руски сликар деветнаестог века Александар Иванов, сликао је ЈЕДНУ слику. И мада му ово није прво и једино дело, по њему га историја уметности највише памти...
ЈАВЉАЊЕ ХРИСТА НАРОДУ је и по димензијама грандиозно платно - 7,5 са 5,4 метра! Уз њега, Иванов је направио, за тих 20 година, и велики број скица, детаља, анализа, довољних за целу једну изложбу!
Кажу да ниједан сликар, ни пре ни после њега, није уложио толики труд да изучи Јеванђеље, али и друге књиге, иконе и фреске да би што верније представио пејзаж, детаље и атмосферу те једне сцене у којој се "ОН, У НЕБЕСКОМ МИРУ И БОЖАНСКОЈ УСАМЉЕНОСТИ, НЕЧУЈНИМ А СИГУРНИМ КОРАКОМ ПРИБЛИЖАВА ЉУДИМА", како је сиже ове слике описао Николај Гогољ...
Свако лице на овој чудо-слици је рађено са дубоком психолошком анализом. Иванов је користио лица живих људи, изучавао их и бирао према визији која га је водила. Тако је и сам Гогољ, велики пријатељ сликара, позајмио свој физички изглед једном од ликова са слике...
Иванов је своју слику, своје животно дело, први пут показао 1858. године у Санкт Петербургу. Била је изложена најпре у Зимском дворцу а затим у Академији уметности. Одмах је откупио император Александар II, кажу за (у то време) баснословну суму. Код публике је слика изазвала велико одушевљење док је већина тадашњих академика и сликара дочекала "на нож", вероватно због зависти, подупрте чињеницом да је одушевила самог Цара...
То је био огроман удар на Иванова... Критика његове слике није била једна "уметничка критика", јер то за њега није била само "још једна слика"... Не, за њега је она била смисао живота...
Умро је исте године.
"Јављање Христа народу" се данас може видети у Третјаковској галерији, у Москви... Када пред њом једног дана будете стајали, помислите и на живот овог великог уметника... Јер његов живот је уткан у ово платно на начин какав скоро да не постоји у историји сликарства...
Преузето са Фејсбук профила:

Коментари

Популарни постови са овог блога

5. мај - Свети Свештеномученик Платон Бањалучки

Владета Јеротић о нарцизму

Прича о два човека и зиду