OD PRIRODNOG COVEKA DO ROBA SISTEMA

Nekada su ljudi ziveli na selu i gradovi nisu postojali. Nije bilo struje pa su ljudi zavrsavali sve poslove preko dana i kada padne noc, svi bi posedali oko vatre, vecerali i pricali price, bajke i pevali. Nije bilo televizora pa su deca slusajuci price starijih zamisljali sve i razvijali mastu. Takva masta je onda mogla stvarati svet bas onako kako je Tesla prvo u masti vidjao svoje izume. Isli su rano na spavanje, jeli su zdravu hranu, ziveli miran zivot, radili u prolece i leti a u jesen i zimu odmarali i bili su u dodiru sa prirodom. Novac nije postojao, pa su ljudi sami pravili svoju odecu, namestaj i sve ostalo sto im je bilo potrebno a neke stvaru su razmenjivali. Onda su uveli obavezne skole i decu koja su pomagala na selu i rasla sa zivotinjama i prirodom, indoktrinirali laznim znanjima.
Otvaraju se prodavnice po selima gde su se prodavali mesni naresci, salame, jupi, kokte i ostali otrovi od kojih su ljudi postajali bolesni pa su se poceli otvarati domovi "zdravlja" u koje su ljudi isli da se "lece" i vremenom je ici kod doktora postalo pomodarstvo.

Gradovi se razvijaju, poceli su da se otvaraju fakulteti u kojima se konacnom indoktrinacijom stvaraju vojnici sistema. Uvedene su lazne vrednosti, ljudi smatraju vaznim otici na more, posetiti neku metropolu, imati novac...
Uvedeni su porezi. Tada su ljudi koji su do tada ziveli na svojoj zemlji i u svojoj kuci za koju nikome nisu placali nikakav novac, poceli odjednom da placaju porez na svoju zemlju i kucu pa su morali nekako da dodju do novca. Na selu nije bilo puno mogucnosti za zaradu pa su se poceli seliti u gradove gde su mogli da dodju do tih papira kojima su morali da plate da bi ziveli na svojoj zemlji. Ljudi su radili poslove koji su ubijali mastu i duh, ziveli odvojeni od prirode i potpuno zaboravili na mirisljava letnja polja, cvrkut ptica, tisinu i zimski odmor uz vatru i pesmu. Uvodi se i kontrola u svakoj kuci - televizija, koja modelira covekov um i potrebe. Covek postaje zavistan od sistema, nema svoju hranu, vodu, odecu...
I ljudi su tako zaboravili da su slobodna bica koja nekada, ne tako davno, nisu placala da bi zivela na svojoj Zemlji slobodan i nesputan zivot.

Популарни постови са овог блога

5. мај - Свети Свештеномученик Платон Бањалучки

Слика
Тропар светом свештеномученику Платону , глас 8 " У чаши Христовој сапричасниче и Апостолима санаследниче, Свештеномучениче Платоне, архипастиру бањалучки, Ријека Врбас постаде ријека живота вјечног који сад насљеђујеш са паством својом што ради вјере праве с тобом пострада; и сада светитељу с новомученицима моли Христа Бога и спаса свију да спасе род наш православни. " Платон Јовановић, познатији као Свештеномученик Платон Бањалучки (Београд, 29. септембар 1874 — Бања Лука, 5. мај 1941) је био епископ охридско-битољски и бањалучки. Убиле су га усташе почетком по успостављању злогласне Независне Државе Хрватске. Епископ Платон је рођен је у Београду 29. септембра 1874. као Миливоје Јовановић]. Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије.
Прикажи све

Владета Јеротић о нарцизму

Слика
 "Човек у току свога живота, више или мање стално мисли високо о себи. Назвали ми ову чињеницу психоаналитичким изразима нарцизам, омнипотенција, "грандиозни селф", или хришћанским, гордост, није битно, јер је реч о истоветном општељудском феномену приметном већ у најранијем детињству, као природном, компензаторном резултату дубоко у себи доживљеног осећања слабости и немоћи.  Нико не спори да код сваког човека, некад за кратко, некад за дуже, искрсне свест о својој немоћи. Одлучујуће је, међутим, како човек реагује на ово природно осећање. Мада је разноврсност реаговања, практично, бескрајна, јер су и сви људи бескрајно различити (али сви бескрајни, у смислу хришћанског учења о бескрајном усавршавању човека), навешћемо неколико најтипичнијих начина одговора човека на препознавање себе "голог". Да ли због неке урођене мањкавости (телесне или душевне, или и једне и друге), или неког раног трауматског догађаја, тек, највише има људи којима је "осећање инфери...
Прикажи све

Прича о два човека и зиду

Слика
Два човека, озбиљно болесна делили су болничку собу. Један човек морао је да седи на кревету сваког дана сат времена како би покушао да празни течност из плућа. Његов кревет био је поред прозора. Други човек морао је да лежи све време. Зближили су се причом о животу, породици, детињству, послу... Сваког поподнева, када је човек поред прозора седео, описивао је свом цимеру шта види кроз прозор. Човек који је стално морао да лежи почео је да живи за те тренутке када је његов свет био обогаћен свим описима ствари које се дешавају напољу.
Прикажи све