Радосна Вијест

"Данас наука игра огромну улогу и то је добро, ја се томе радујем, али нам изгледа да сва питања треба да се рјешавају онако како се рјешавају научна питања, и желимо да примјенимо чисто научне методе на теме на које су оне непримјењиве. А не примјењујемо методе физике на биологију, методе хемије на историју. Зашто онда методе природних наука треба да примјенимо на област људске душе? Некада сам се бавио науком, и то посебно физиком. Сваки физичар може да разложи музичко дјело на саставне дијелове, да их математички разврста, да их претвори у криве. То се назива "акустика", али се не зове "музика". Након што физичким интрументима анализирате музичко дјело немате никакву представу о томе да ли је оно предивно или ништавно, зато што се доживљај љепоте у музици одвија у другој равни." ( Митрополит Антоније Блум, из књиге "Данашњи човек пред Богом", библиотека Очев Дом)

Како се утврђују грешке у Светоме писму? Која врста грешака најчешће представља највећи изазов за савременог читаоца? Зашто су грешке у Библији неминовне и шта нам то говори о нама самима?  На послетку: како "коперникански обрт" у теологији чини ЧИТАОЧЕВ ДУХ извором богонадахнутости?

Срби се данас налазе у сличној позицији као Њемци уочи појаве национал-социјализма [1] али код нас постоје 2 елемента имуног систем који нас чувају од овог вируса.  Сличност је у постојању појединих елемената унутар Њемачке који су *континуирано* угрожавали државу и идентитет и била је потребна одбрана. Нажалост идеологија настала из те потребе је лоше артикулисана - вјероватно због слабих духовних темеља - и постала је супротност изворним потребама. Слабост темеља код њих се оваплотила у неколико личности као на примјер: Ниче, Фројд и Хајдегер. Не поричући њихову генијалност, очигледно им је филозофско гориво заједничко: атеизам и неки вид негирања светости Цркве што је наравно европски тренд тога времена и тековина Француске Револуције. Без етике Другог које хришћанство његује, очигледно су се изгубиле духовне вриједности богољубља и човјекољубља. 1. Богољубље нас обавезује за виши смисао нашег живота који је служење Добру. 2. Човјекољубље као вриједност која штити друге од нас ...