Другосрбијанци воде Србију ка национал-социјализму - историјски примјер

Срби се данас налазе у сличној позицији као Њемци уочи појаве национал-социјализма[1] али код нас постоје 2 елемента имуног систем који нас чувају од овог вируса. 

Сличност је у постојању појединих елемената унутар Њемачке који су *континуирано* угрожавали државу и идентитет и била је потребна одбрана. Нажалост идеологија настала из те потребе је лоше артикулисана - вјероватно због слабих духовних темеља - и постала је супротност изворним потребама.

Слабост темеља код њих се оваплотила у неколико личности као на примјер: Ниче, Фројд и Хајдегер. Не поричући њихову генијалност, очигледно им је филозофско гориво заједничко: атеизам и неки вид негирања светости Цркве што је наравно европски тренд тога времена и тековина Француске Револуције.

Без етике Другог које хришћанство његује, очигледно су се изгубиле духовне вриједности богољубља и човјекољубља.
1. Богољубље нас обавезује за виши смисао нашег живота који је служење Добру.
2. Човјекољубље као вриједност која штити друге од нас самих.

Да је био јачи утицај ове етике, вјерујем да би и идеологија била другачија.

У Европи тога времена настао и је други вид тоталитарне идологије на истим атеистичким темељима - назовимо га комунизам. Али ипак стиче се дојам да је то ипак блажа и барем мало хуманија верзија истог зла. То зло је захватило Русију, Румунију и Србију, али пошто је хришанство више уткано у идентитет поменутих, тоталитаризам је добио блажи облик.

Два елемента имуног система код Срба

Кажу да је чојство изнад јунаштва, те стога ми требамо да учинимо све да се таква зла не појаве на територији утицаја српске културе. Неки мисле да је одбрана у оптуживању религије за појаву ратова, у аутошовинизму и негирају важности историје. Видјелимо смо горе на примјерима куда то води.

Заштита се заправо крије у два елемента српског идентитета :

1. Косовски Завјет, Видовдан
2. Јасеновац, Култура Сјећања

- Глупо је писати нешто што сваки Србин зна, али укратко рецимо да је Завјет садржан у ријечима Св. Кнеза Лазара “Земаљско је замалена царство, а Небеско увјек и довијека”. Дакле Косовски Завјет је ништа друго него носилац хришћанске етике Другог, богољубља и човјекољубља. Како у таквој етици може да се пројави мржња према другом? 

- Народ који његује Културу Сјећања на национал-социјалистичке концентрационе логоре попут Јасеновца и Аушвица тешко да може изњедрити идеологију која је носилац тога управо тог проживљеног страдања.

Јако битна ствар код “Јасеновца” је формулисати културу сјећања на *здрав* начин утемељен на Косовском Завјету. Та култура не може да носи мржњу према другом народу, него прије свега као наду крсто-васкрсног догађаја. И друго: ношењем осјећања проживљених патњи у својој души, штитимо себе, али и друге од себе.
 

Дакле атеизам и култура заборава, негирања сјећања, идентитета су идеје које духовно сужавају човјека водећи га ниским краткорочним, дневно-политичким страстима и никако не могу да донесу добро.

Насупрот томе, имамо Косовски Завјет и Јасеновац као носиоце виших идеја које ће да донесу мир и виши степен културе.

 Г.П. 

[1] Поглавље "Историјска позадина" https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC#%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0