Научне методе и људска душа

"Данас наука игра огромну улогу и то је добро, ја се томе радујем, али нам изгледа да сва питања треба да се рјешавају онако како се рјешавају научна питања, и желимо да примјенимо чисто научне методе на теме на које су оне непримјењиве.



А не примјењујемо методе физике на биологију, методе хемије на историју. Зашто онда методе природних наука треба да примјенимо на област људске душе?

Некада сам се бавио науком, и то посебно физиком. Сваки физичар може да разложи музичко дјело на саставне дијелове, да их математички разврста, да их претвори у криве. То се назива "акустика", али се не зове "музика". Након што физичким интрументима анализирате музичко дјело немате никакву представу о томе да ли је оно предивно или ништавно, зато што се доживљај љепоте у музици одвија у другој равни."

( Митрополит Антоније Блум, из књиге "Данашњи човек пред Богом", библиотека Очев Дом)

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

5. мај - Свети Свештеномученик Платон Бањалучки

Слика
Тропар светом свештеномученику Платону , глас 8 " У чаши Христовој сапричасниче и Апостолима санаследниче, Свештеномучениче Платоне, архипастиру бањалучки, Ријека Врбас постаде ријека живота вјечног који сад насљеђујеш са паством својом што ради вјере праве с тобом пострада; и сада светитељу с новомученицима моли Христа Бога и спаса свију да спасе род наш православни. " Платон Јовановић, познатији као Свештеномученик Платон Бањалучки (Београд, 29. септембар 1874 — Бања Лука, 5. мај 1941) је био епископ охридско-битољски и бањалучки. Убиле су га усташе почетком по успостављању злогласне Независне Државе Хрватске. Епископ Платон је рођен је у Београду 29. септембра 1874. као Миливоје Јовановић]. Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије.
Прикажи све

Владета Јеротић о нарцизму

Слика
 "Човек у току свога живота, више или мање стално мисли високо о себи. Назвали ми ову чињеницу психоаналитичким изразима нарцизам, омнипотенција, "грандиозни селф", или хришћанским, гордост, није битно, јер је реч о истоветном општељудском феномену приметном већ у најранијем детињству, као природном, компензаторном резултату дубоко у себи доживљеног осећања слабости и немоћи.  Нико не спори да код сваког човека, некад за кратко, некад за дуже, искрсне свест о својој немоћи. Одлучујуће је, међутим, како човек реагује на ово природно осећање. Мада је разноврсност реаговања, практично, бескрајна, јер су и сви људи бескрајно различити (али сви бескрајни, у смислу хришћанског учења о бескрајном усавршавању човека), навешћемо неколико најтипичнијих начина одговора човека на препознавање себе "голог". Да ли због неке урођене мањкавости (телесне или душевне, или и једне и друге), или неког раног трауматског догађаја, тек, највише има људи којима је "осећање инфери...
Прикажи све

Прича о два човека и зиду

Слика
Два човека, озбиљно болесна делили су болничку собу. Један човек морао је да седи на кревету сваког дана сат времена како би покушао да празни течност из плућа. Његов кревет био је поред прозора. Други човек морао је да лежи све време. Зближили су се причом о животу, породици, детињству, послу... Сваког поподнева, када је човек поред прозора седео, описивао је свом цимеру шта види кроз прозор. Човек који је стално морао да лежи почео је да живи за те тренутке када је његов свет био обогаћен свим описима ствари које се дешавају напољу.
Прикажи све