Размишљања о тзв. вјештачкој интелигенцији (AI)

 Као и обично медији-затупљивачи маше поенту кад је у питању вјештачка интелигенција (AI). 

Проблем са AI проналазе у томе да ће машине преузети управљање свијетом.

Наравно то су фантазије јер то није никаква "интелигенција" него само мало развијенији алгоритам иза кога стоје помјерене границе хардвера (меморије, дискова и микрочипова) која омогућује армији Индијаца да уносе те податке и на крају некакви алгоритми за "претпоставке" да их обрађују (https://stanjestvari.com/2023/05/23/ni-uz-gpt4-vi-ne-postoji )

Али у стварности треба да имамо на уму да је АИ само нова  верзија Гугла и само једна од технологија којој ћемо бити слуге умјесто господари.

Оно што се занемарује или пропушта, а већ се одавно дешава, тј. од како је технологија постала свеприсутна код већине људи, јесте регресија човјека, тј. двије његове димензије, тјела и душе*. Студенти и ученици већ сада уз пар кликова и удараца по типкама тастатуре долазе до дијелова или комплетних рјешења. Тако се запоставља и скреће фокус са процеса којим се долази до рјешења, занемарује се труд који опет има  (латентан?) утицај. 

Не знам јел то плански урађено под утицајем милионера-бизнисмена као полуга капиталистичког друштва или је то заправо резултат управо те регресије, али треба додати и да се већ сад просвјетни/образовни систем претворио у "струковно" усавршавање немислећих робова избацивањем и смањењем фонда часова за друштвене или да кажем "нестручне" предмете. Говорим о предметима као философија, умјетност, музика, математика, социологија, књижевност, итд. - у ширем смислу.

Налажост није само проблем у школству, већ у цјелокупној држави. Тако имамо ситуацију да многи врхунски људи који заврше ове науке (лажно се надам - само тренутно) раде у фирмама за телефонску подршку, на касама у маркетима или, након преквалификације, у технолошким фирмама. Умјесто да буду активни у друштвеном животу, они животаре на маргинама, што наравно јесте честито и поштено, али је и погубно за државу. 

У некој дистопијској верзији будућности, имаћемо неспособне, безосјећајне, неуротичне нараштаје, лишене креативности неспособне да сами осмисле рјешење или да функционишу без помоћи разних помагала (као што је AI)....

И ево и једна пјесмица у то име: https://www.youtube.com/watch?v=gvTbE2FpPiE 

- - -

* Појам душа у ширем значењу. Могу се искористити и појмови ум, или ментални склоп, али то већ зависи како која филозофија одређује појам... Отприлике мислим на димензију која укључује разум и осјећајност.

Коментари

Популарни постови са овог блога

5. мај - Свети Свештеномученик Платон Бањалучки

Владета Јеротић о нарцизму

Прича о два човека и зиду