Ево неколико редака руског философа и (мени) интересантних размишљања о комунизму у Русији те о Марксу и његовом хуманизму. Цитати су из књиге "Руска идеја"... (Наравно препоручујем да се прочита читава књига јер не треба доносити закључке на основу пар редова!) "Као што смо већ рекли, постоји унутрашња егзистенцијална дијалектика услед које хуманизам прелази у антихуманизам, а самопотврђивање човека доводи до негирања човека. У Русији је завршни моменат ове дијалектике хуманизма био комунизам. Комунизам је такође имао хуманитарне корене, он је желео да се бори за ослобођење човека од ропства. Али као резултат свега, социјални колектив, у коме је човек требало да буде ослобођен од експлотације и насиља, постаје поробљивач човекове личности . Утврђује се примат друштва над личношћу, пролетеријата, тачније, идеје пролетеријата над радницима, над конкретним човеком. Човек који се ослобађа ранијег идолопоклонства пада у ново идолопоклонство. МИ то видимо већ код Бел...