Бранко Драгаш о долазећој 2015-ој
Pitaju me građani – kakve su moje prognoze za 2015. godinu?
Evo, šta ja mislim.
Ako vam to nešto znači.
Ako vam ne znači, zaboravite.
Nije važno.
Događaji će se odvijati svojim tokom.
Dakle, očekujem jednu izuzetno tešku i siromašnu godinu.
Mislim, za građane.
Nastavlja se naša agonija.
Nažalost.
Nismo još dodirnuli dno.
Nastavlja se naše propadanje.
Jedini način da režim opstane na vlasti je da rasprodaju Srbiju.
To su otvoreno i najavalili.
Građani su za njih glasali.
Sada oni kreću u realizaciju.
Nisu slagali građane.
Ispunjavaju svoja predizborna obećanja.
Pošto je uništena privreda, nema stvaranja nove vrednosti.
Kada nemate nove vrednosti, onda je nacionalna pogača sve manja.
Sve manja nacionalna pogača znači da većina građana sve manje dobija.
Životni standard će nastaviti drastično da pada.
Zaposlenost će padati.
Nezaposlenost rasti.
Socijalna beda će se širiti na većinu građana.
Socijalni kriminal će zahvatiti čitavo društvo.
Strah će se uvući u sve građane.
Strah od života.
Pritisak na režim će biti sve veći.
Slatka demagogija će prijati građanima.
Slatka demagogija ima svoju cenu.
Penzioneri i državni činovnici će tražiti svoje novce.
Rasprodaju države će podržati većina građana.
Omamljeni slatkom demagogijom zaspaće u socijalnoj bedi.
Može biti i gore! Tešiće sebe, sami ne verujući u te obmane.
Bolje je da se primaju nekakve plate i penzije , nego nikakve.
Možda će se nešto samo od sebe da dogodi.
Režim će kupovati vreme.
Građani će u vremenu tražiti nadu.
Dogovor o rasprodaji je prećutno postignut.
Političkom ološu su rasprodaje neophodne.
Kupuju socijalni mir do sledećih izbora.
Bogate se i mirno mogu sačekati siguran bankrot.
Većina koja glasa za režim će podržati rasprodaje.
Nemaju snage da se suprostave propasti.
Bolje je da se sučele sa nevoljom kasnije.
Kockar uvek igra na poslednju kartu.
I sigurno bankrotira.
Rasprodaja PKB, Telekoma, Aerodroma, EPS-a i državnih resursa će režimu obezbediti sigurnu vladavinu do sledećih izbora.
Nova zaduživanja će im doneti pobedu i na novim izborima.
Posle toga, nastaje pakao.
Više neće imati šta da prodaju.
Kada više ne budi imali šta da prodaju i kada se ne budu više mogli da zadužuju, počinje sučeljavanje sa istinom.
Nastaje buđenje.
Prvi put sa ocem na jutrenje.
Dovoljno je da penzije ne budu isplaćene jedan mesec.
Tada nastaje – revolucija.
Programirani politički haos se zamenjuje haosom u društvu.
Socijalni nemiri mogu postati krvavi.
Naši neprijatelji će nas u to gurati.
Zatvara se krvavi balkanski krug u Srbiji.
Na opšte veselje naših protivnika.
Srbija će nastaviti više da umire, nego što se rađa.
Mladi, stručni i sposobni će napuštati zemlju.
Političari će se svađati, lagati i krasti.
Srbija će se sve više smanjivati.
Svi će hteti da pobegnu od samih sebe.
Tako ćemo završiti u Beogradskom pašaluku.
Neće svi Srbi biti pod jednom šljivom, nego u jednom šljiviku.
Šta će se tada desiti?
Dva su moguća scenarija.
Ukoliko ništa nismo naučili iz te naše tragedije, nastavlja se igranka do našeg nestanka.
Trebaće samo sto godina da nestanemo.
Državu ćemo prethodno izgubiti.
Srbi će postati nebeski narod.
Ukoliko,ipak, na vreme, shvatimo šta nam se dešava i šta treba da radimo, počinje naše uzdizanje.
Drevni srbski narod će ponovo stvarati jednu novu civilizaciju.
Blago onima koji budu deca novoga doba.
Šta onda da radimo mi danas?
Ako se pomirimo sa sudbinom i ako nemamo snage da pobedimo sami sebe, onda ne treba ništa da radimo dok potpuno ne propadnemo.
Generacije će umirati kao idioti, sluge i potrošački kreteni.
Oni će postati samo oronula groblja na putu do Beogradskog pašaluka.
Zaboravljeni za života, niko ih neće sećati u budućnosti.
Njihov smrt je zatvorena u strahu od gubitka banalnih, svakodnevnih, malograđanskih navika.
Ukoliko se, pak, ne pomirimo sa sudbinom, ukoliko smognemo snage da pobedimo sami sebe i svoje ludilo, onda nam se otvaraju bolje perspektive.
Naše zaustavljanje propasti se neće dogoditi u Beogradskom pašaluku, nego na mnogo većoj teritoriji.
Mnogo, dakle, ranije.
To će dovesti današnje generacije pred velike istorijske odluke u korist budućnosti naše dece. Ne sebe, jer mi smo već žrtvovani.
Nastaće jedno herojsko doba na koga ćemo biti ponosni.
Slatkorečiva demagogija će biti odbačena sa prezirom.
Vođe će biti zgažene narodnom voljom.
Političari će biti ukinuti izborom građana.
Umrtvljena energija slobodarskog naroda će plamteti vulkanskom snagom.
Drevna mudrost će umornom čovečanstvu ponuditi novo spasenje.
Šta da izaberemo?
Umiranje je jedino sigurno.
Nemamo šta da izgubimo.
Zar nije bolje da umremo kao heroji, nego da nestanemo kao bedni mekušci?
Svako mora da izabere.
Mora da se opredeli.
Svako mora da pronađe izgubljenu snagu u sebi.
Znam da je imate.
Siguran sam.
Osećam njene damare.
Samo treba da je otkrijete.
Moj zadatak je da vas podstaknem.
I ohrabrim.
Nisam heroj, već se plašim praznine.
Nemam izbora.
Moja borba je moj smisao.
Mašite rukama dok padate u očaj.
Možda ćete naučiti da letite.
SREĆNA NAM RASPRODATA 2015!!!!!
Beograd, 31.12.2014.
http://www.dragas.biz/2015-2/
Evo, šta ja mislim.
Ako vam to nešto znači.
Ako vam ne znači, zaboravite.
Nije važno.
Događaji će se odvijati svojim tokom.
Dakle, očekujem jednu izuzetno tešku i siromašnu godinu.
Mislim, za građane.
Nastavlja se naša agonija.
Nažalost.
Nismo još dodirnuli dno.
Nastavlja se naše propadanje.
Jedini način da režim opstane na vlasti je da rasprodaju Srbiju.
To su otvoreno i najavalili.
Građani su za njih glasali.
Sada oni kreću u realizaciju.
Nisu slagali građane.
Ispunjavaju svoja predizborna obećanja.
Pošto je uništena privreda, nema stvaranja nove vrednosti.
Kada nemate nove vrednosti, onda je nacionalna pogača sve manja.
Sve manja nacionalna pogača znači da većina građana sve manje dobija.
Životni standard će nastaviti drastično da pada.
Zaposlenost će padati.
Nezaposlenost rasti.
Socijalna beda će se širiti na većinu građana.
Socijalni kriminal će zahvatiti čitavo društvo.
Strah će se uvući u sve građane.
Strah od života.
Pritisak na režim će biti sve veći.
Slatka demagogija će prijati građanima.
Slatka demagogija ima svoju cenu.
Penzioneri i državni činovnici će tražiti svoje novce.
Rasprodaju države će podržati većina građana.
Omamljeni slatkom demagogijom zaspaće u socijalnoj bedi.
Može biti i gore! Tešiće sebe, sami ne verujući u te obmane.
Bolje je da se primaju nekakve plate i penzije , nego nikakve.
Možda će se nešto samo od sebe da dogodi.
Režim će kupovati vreme.
Građani će u vremenu tražiti nadu.
Dogovor o rasprodaji je prećutno postignut.
Političkom ološu su rasprodaje neophodne.
Kupuju socijalni mir do sledećih izbora.
Bogate se i mirno mogu sačekati siguran bankrot.
Većina koja glasa za režim će podržati rasprodaje.
Nemaju snage da se suprostave propasti.
Bolje je da se sučele sa nevoljom kasnije.
Kockar uvek igra na poslednju kartu.
I sigurno bankrotira.
Rasprodaja PKB, Telekoma, Aerodroma, EPS-a i državnih resursa će režimu obezbediti sigurnu vladavinu do sledećih izbora.
Nova zaduživanja će im doneti pobedu i na novim izborima.
Posle toga, nastaje pakao.
Više neće imati šta da prodaju.
Kada više ne budi imali šta da prodaju i kada se ne budu više mogli da zadužuju, počinje sučeljavanje sa istinom.
Nastaje buđenje.
Prvi put sa ocem na jutrenje.
Dovoljno je da penzije ne budu isplaćene jedan mesec.
Tada nastaje – revolucija.
Programirani politički haos se zamenjuje haosom u društvu.
Socijalni nemiri mogu postati krvavi.
Naši neprijatelji će nas u to gurati.
Zatvara se krvavi balkanski krug u Srbiji.
Na opšte veselje naših protivnika.
Srbija će nastaviti više da umire, nego što se rađa.
Mladi, stručni i sposobni će napuštati zemlju.
Političari će se svađati, lagati i krasti.
Srbija će se sve više smanjivati.
Svi će hteti da pobegnu od samih sebe.
Tako ćemo završiti u Beogradskom pašaluku.
Neće svi Srbi biti pod jednom šljivom, nego u jednom šljiviku.
Šta će se tada desiti?
Dva su moguća scenarija.
Ukoliko ništa nismo naučili iz te naše tragedije, nastavlja se igranka do našeg nestanka.
Trebaće samo sto godina da nestanemo.
Državu ćemo prethodno izgubiti.
Srbi će postati nebeski narod.
Ukoliko,ipak, na vreme, shvatimo šta nam se dešava i šta treba da radimo, počinje naše uzdizanje.
Drevni srbski narod će ponovo stvarati jednu novu civilizaciju.
Blago onima koji budu deca novoga doba.
Šta onda da radimo mi danas?
Ako se pomirimo sa sudbinom i ako nemamo snage da pobedimo sami sebe, onda ne treba ništa da radimo dok potpuno ne propadnemo.
Generacije će umirati kao idioti, sluge i potrošački kreteni.
Oni će postati samo oronula groblja na putu do Beogradskog pašaluka.
Zaboravljeni za života, niko ih neće sećati u budućnosti.
Njihov smrt je zatvorena u strahu od gubitka banalnih, svakodnevnih, malograđanskih navika.
Ukoliko se, pak, ne pomirimo sa sudbinom, ukoliko smognemo snage da pobedimo sami sebe i svoje ludilo, onda nam se otvaraju bolje perspektive.
Naše zaustavljanje propasti se neće dogoditi u Beogradskom pašaluku, nego na mnogo većoj teritoriji.
Mnogo, dakle, ranije.
To će dovesti današnje generacije pred velike istorijske odluke u korist budućnosti naše dece. Ne sebe, jer mi smo već žrtvovani.
Nastaće jedno herojsko doba na koga ćemo biti ponosni.
Slatkorečiva demagogija će biti odbačena sa prezirom.
Vođe će biti zgažene narodnom voljom.
Političari će biti ukinuti izborom građana.
Umrtvljena energija slobodarskog naroda će plamteti vulkanskom snagom.
Drevna mudrost će umornom čovečanstvu ponuditi novo spasenje.
Šta da izaberemo?
Umiranje je jedino sigurno.
Nemamo šta da izgubimo.
Zar nije bolje da umremo kao heroji, nego da nestanemo kao bedni mekušci?
Svako mora da izabere.
Mora da se opredeli.
Svako mora da pronađe izgubljenu snagu u sebi.
Znam da je imate.
Siguran sam.
Osećam njene damare.
Samo treba da je otkrijete.
Moj zadatak je da vas podstaknem.
I ohrabrim.
Nisam heroj, već se plašim praznine.
Nemam izbora.
Moja borba je moj smisao.
Mašite rukama dok padate u očaj.
Možda ćete naučiti da letite.
SREĆNA NAM RASPRODATA 2015!!!!!
Beograd, 31.12.2014.
http://www.dragas.biz/2015-2/
Коментари
Постави коментар