Пар цитата Николаја Берђајева о комунизму и К. Марксу

Ево неколико редака руског философа и (мени) интересантних размишљања о комунизму у Русији те о Марксу и његовом хуманизму.

Цитати су из књиге "Руска идеја"...

(Наравно препоручујем да се прочита читава књига јер не треба доносити закључке на основу пар редова!)

"Као што смо већ рекли, постоји унутрашња егзистенцијална дијалектика услед које хуманизам прелази у антихуманизам, а самопотврђивање човека доводи до негирања човека. У Русији је завршни моменат ове дијалектике хуманизма био комунизам. Комунизам је такође имао хуманитарне корене, он је желео да се бори за ослобођење човека од ропства. Али као резултат свега, социјални колектив, у коме је човек требало да буде ослобођен од експлотације и насиља, постаје поробљивач човекове личности. Утврђује се примат друштва над личношћу, пролетеријата, тачније, идеје пролетеријата над радницима, над конкретним човеком. Човек који се ослобађа ранијег идолопоклонства пада у ново идолопоклонство. МИ то видимо већ код Белинксог."

И мало ниже у следећем пасусу:




"Марксизам, по својим првобитним основама, уопште није био онај социолошки детерминизам који су касније почели да афирмишу и његове присталице и његови противници. Маркс је још био близак немачком идеализму, из кога је поникао. Али он је од почетка прокламовао апсолутни примат човека, та њега је човек био највиша вредност која није подређена ничему вишем и зато је Марксов хуманитаризам био подвргнут егзистенцијалном дијалектичком процесу распадања."

и мало ниже:

"Али полазећи од философских и религијских основа свог погледа на свет, Маркс није могао да настави правим путем. Он је, на крају, видео човека као искључиви производ друштва, класе, и у потпуности га подредио новом друштву, идеалном социјалном колективу, уместо да друштво подреди човеку, да коначно ослободи човека од категорије друштвене класе. Руски комунизам ће из овога извести радикалне закључке и доћи до негирања руске човечности не у односу на циљ већ у односу на средства. И тако ће бити увек ако се природа човека буде утврђивала ван богочовечанства. Ово је дубље од свих схватио Достојевски, иако његове формулације подлежу критици."

Још једном: прочитати књигу за боље схватање контекста ових размишљања.