Радосна Вијест

 Прилог, у Ворд формату:  https://docs.google.com/document/d/15eHj72DiY--39oAERbsp1lxb4Oo21z6Q/edit?usp=sharing&ouid=101738340373953474173&rtpof=true&sd=true

 "(...) 2. Нити "етичко" или "правно" решење не може да пружи превазилажење смрти, тј. једно решење које је породио западни прагматизам, а које је усвојио, у православном Предању стран, пијетизам нивих времена, који је тако претећи продро и на терен Православља. То решење претпоставља да створено може може да се поправи, да постане боље па чак и савршено, тј. да се "усаврши", како се каже на језику пијетиста, негујући врлине и држећи природни и божански закон. Не, смрт се не побеђује ничим од свега тога; оно што се тиме побеђује јесте занимање проблемом смрти, односно побеђује се свест о трагичности и неприхватљивости смрти. Пијетизам изграђује људе који не бивају ганути, који се не гнушају због постојања смрти, било због тога што прибегавају вери у бесмртност душе, да би се утешили и да би утешили друге, било што апсолутизују морал до таквог степена да верују да се бесмртност задобија врлином. Смрт је урођена тварност и не превазилази се никаквим нас...

 Из Зизјуласовог текста "Христологија и постојање"...  "Бесмртност човјека се не заснива на бесмртности душе него на васкрсењу Христовом и будућем васкрсењу тијела..." Наставак: 

 

Управо прочитах чланак [1] који говори да ће за коју деценију бити могуће аутоматски преузети знање са интернета. Неколико реченица ниже кажу да " нећемо морати ништа да памтимо ". Када такве вијести провучем кроз филтере Хакслијевог Врлог новог свијета, Матрикса, сјећања на концентрационе логоре НДХ или Њемачке, те на милионске жртве НАТО бомбардовања диљем свијета, не могу а да поново не потврдим дистопијски поглед на свијет. У овом чланку се помиње Е. Масков (оснивач Тесле) пројекат Неуралинк [2] који се изгледа бави како кажу "бежичним повезивањем мозга и компјутера". Нисам сигуран јел то само "Sales Pitch" овог тзв. иноватора или је стварно направљен помак у том смијеру, али треба критички промишљати на ту тему. У другом везаном чланку [2] су објавили интервју са човјеком кога називају футуристом Ray Kurzweil-ом. Он тобоже сагледава лоше стране технолошког напретка и упоређује их са добрим. Неке добре стране су, по њему, продужени животни вијек и успј...

 "Ми Срби смо имали не само могућност већ и неизбежну мудрост, поготово Срби западно од Дрине, па и у Срему, да доживимо српску историју као историју напада на Небеску Србију, на Небеско, а то значи на Цркву. Глобалисти сада воде велику борбу против православља, јер знају да православље гради нацију као моралну заједницу, а не као политичку. Они прате парохије и много им одговара што литургијско-парохијска заједница данас више није најважнија у Цркви, већ је то епископ. То њима личи на католицизам, и то им је прихватљиво, јер ту онда могу да спроводе своју политику. Они који стављају епископа изнад литургијске заједнице су папистички расположени.   Не воде нас у православље. Сада су православни у Црној Гори потпуно напуштени. До сада нисам чуо, сем од Јоаникија Мићовића Никшићког, да они тамо имају парохијске заједнице, али шта је од тога остало? Где је Митрополит? Стално је у Београду. За мене нема другог спаса осим парохије! Дигао сам руке и од друштва философа, има већ 50 г...

 "За време немачке окупације предавао сам у Руској гимназији у Паризу. Међу васпитачима је био веома суров, строг човек, који је некада био мој васпитач у летњем кампу; он је био затворен, готово ни са ким се није дружио и нико заправо ништа није знао о њему; у ствари, нисмо знали у каквој беди он сам живи. Добијали смо бедну плату, и они од нас који су могли, радили су још негде како би имали могућности да предају у Гимназији. Он није могао много шта да ради и због година и због здравља и због тога што није знао француски језик.  (Once I was like you!) И ево следеће слике: дечаци, девојчице трче у школу, истим путем иде и овај васпитач. Крај пута седи просјак, пред њим је качкет. Пролази много народа. Неки пролазе "не примећујући" га, зато што их је срамота да га погледају и да му ништа не дају. А неки просто у овај шешир убацују новчић, а да човека уопште не погледају. Они су своје одрадили; он за њих није био човек, оне је просјак, а просјак је просто качкет.  И ево, ...

 "Човек у току свога живота, више или мање стално мисли високо о себи. Назвали ми ову чињеницу психоаналитичким изразима нарцизам, омнипотенција, "грандиозни селф", или хришћанским, гордост, није битно, јер је реч о истоветном општељудском феномену приметном већ у најранијем детињству, као природном, компензаторном резултату дубоко у себи доживљеног осећања слабости и немоћи.  Нико не спори да код сваког човека, некад за кратко, некад за дуже, искрсне свест о својој немоћи. Одлучујуће је, међутим, како човек реагује на ово природно осећање. Мада је разноврсност реаговања, практично, бескрајна, јер су и сви људи бескрајно различити (али сви бескрајни, у смислу хришћанског учења о бескрајном усавршавању човека), навешћемо неколико најтипичнијих начина одговора човека на препознавање себе "голог". Да ли због неке урођене мањкавости (телесне или душевне, или и једне и друге), или неког раног трауматског догађаја, тек, највише има људи којима је "осећање инфери...

Португалска краљевска читаоница из 19. века, налази се у Рију, Бразил.   Сваке године се допуни са 6.000 нових наслова и сада је укупан број књига око 400.000. Пројекат је имао циљ да омогући португалским досељеницима да одрже традицију своје земље. (Извор: https://www.facebook.com/radioaktivni.komarac/posts/3536998909742348 )