Радосна Вијест

Nekada su ljudi ziveli na selu i gradovi nisu postojali. Nije bilo struje pa su ljudi zavrsavali sve poslove preko dana i kada padne noc, svi bi posedali oko vatre, vecerali i pricali price, bajke i pevali. Nije bilo televizora pa su deca slusajuci price starijih zamisljali sve i razvijali mastu. Takva masta je onda mogla stvarati svet bas onako kako je Tesla prvo u masti vidjao svoje izume. Isli su rano na spavanje, jeli su zdravu hranu, ziveli miran zivot, radili u prolece i leti a u jesen i zimu odmarali i bili su u dodiru sa prirodom. Novac nije postojao, pa su ljudi sami pravili svoju odecu, namestaj i sve ostalo sto im je bilo potrebno a neke stvaru su razmenjivali. Onda su uveli obavezne skole i decu koja su pomagala na selu i rasla sa zivotinjama i prirodom, indoktrinirali laznim znanjima. Otvaraju se prodavnice po selima gde su se prodavali mesni naresci, salame, jupi, kokte i ostali otrovi od kojih su ljudi postajali bolesni pa su se poceli otvarati domovi "zdravlja...

Боже, колико је тешко кад неправда, лаж и девалвација свих вредности толико завладају светом да човек не може више да доживи ни чисто саосећање према невиним жртвама. Колико мира је потребно човеку да размрси помешана осећања која се витлају у његовој души, а колико мало мира може да пронађе. Што више информација стиже до нас све мање знамо шта се заиста дешава и како ће то што се дешава негде далеко у "глобалном селу" утицати на нас. Наравно да нам је жао ненаоружаних људи које као звери убијају по улицама док бежећи од распомамљеног зла вуку рањене ка било каквом склоништу. Наравно да треба да се помолимо за њих. А опет, колико се сумњи и питања на које је тешко наћи одговор рађа из часа у час.

Ми знамо судбу и све што нас чека, Но страх нам неће заледити груди! Волови јарам трпе, а не људи — Бог је слободу дао за човјека. Снага је наша планинска ријека, Њу неће нигда уставити нико! Народ је ови умирати свикo — У својој смрти да нађе лијека. Ми пут свој знамо, пут богочовјека, И силни, као планинска ријека, Сви ћемо поћи преко оштра кама! Све тако даље, тамо до Голготе, И кад нам мушке узмете животе, Гробови наши бориће се с вама!

У глави свакога човека мисли просто кипе. То тајно вариво се не може тек тако разазнати. То је могуће једино ако у разговору или преписци дође до размене мисли. Само на тај начин, оно што се у глави кува, разлива се у тањире и на ваздуху се стврдне, добијајући коначан облик. Али, да ли је то и једини начин? Од недавно, то питање ме и мучи: Да ли је то једини начин? А – шта ако мисли, чак и да нису изречене или написане, као неке радијације бивају зрачене напоље? Баш онако како испод- и кроз недовољно отпорне зидове гробаља нуклеарног отпада бива зрачено нешто невидљиво и опасно. Баш оно опасно што тера дозиметре да звоне и плаши и узнемирава мерно особље. Оно – што изазива да расту штитне жлезде, а децу већ код рођења оптерећује свакојаким патологијама.

Тропар светом свештеномученику Платону , глас 8 " У чаши Христовој сапричасниче и Апостолима санаследниче, Свештеномучениче Платоне, архипастиру бањалучки, Ријека Врбас постаде ријека живота вјечног који сад насљеђујеш са паством својом што ради вјере праве с тобом пострада; и сада светитељу с новомученицима моли Христа Бога и спаса свију да спасе род наш православни. " Платон Јовановић, познатији као Свештеномученик Платон Бањалучки (Београд, 29. септембар 1874 — Бања Лука, 5. мај 1941) је био епископ охридско-битољски и бањалучки. Убиле су га усташе почетком по успостављању злогласне Независне Државе Хрватске. Епископ Платон је рођен је у Београду 29. септембра 1874. као Миливоје Јовановић]. Школовао се у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије.

Ми треба да откријемо везу нашег бића са Богом, живу везу, онако као што волите другог човека, без схема и унапред смишљених форми и рецепата. Као што је ваш однос са другим човеком жив, такав треба да буде и однос са Богом Када човек жели да поради на изграђивању себе, он неминовно чини једну грешку, коју су у прошлости, проповедајући морализам, чинили чак и хришћани у теолошким круговима и недељним школама. Другим речима, када неко приђе Цркви, такви хришћани му говоре: „Пазите да не чините ништа лоше, да не посећујете неприлична места и не изговарате скарадне речи" - тиме се они баве. Међутим, такав морализам је болестан, противприродно и неправославно расуђивање, пуританство, пијетизам, који само тражи конкретне резултате. Оци Цркве се нису бавили таквим стварима, али су све сагледавали веома дубоко.

Klerikalizam guši; udalјava se od svetotajinskog karaktera Crkve; svoju moć pretvara u svetu moć kojom kontroliše, vodi, rukovodi; moć kojom se obavlјaju svete tajne, i uopšte, svaku moć pretvara u „moć koja mi je dana“! Klirikalizam odvaja svu „svetost“ od običnih lјudi : ikonostasima, pričešće (sa posebnom dozvolom), teologijom. Ukratko, klirikalizam je de facto negiranje Crkve kao Tela Hristovog, jer su u telu svi organi povezani i različiti samo po funkciji, ali ne i po suštini. I što se klerikalizam više „klerikalizuje“  tradicionalna predstava o Episkopima ili sveštenicima, naglašena odećom, kosom,itd.), to Crkva postaje sve svetovnija, duhovnost se potčinjava svetu. U Novom Zavetu, sveštenik je predstavlјen kao uzoran laik. Ali gotovo odmah nakon toga počinje njihovo odvajanje od laika; i to nije samo odvajanje već je i suprotstavlјanje laicima. I opet, najočigledniji oblik ovog odvajanja je isklјučivanje laika iz pričešćivanja kao punoće njihovog bivanja delom Tela Hrist...

Постоји једна врста људских бића која је опаснија од диктатора, јер перфидно диктира, духовно геноцидна, јер све духовности убија, од немани чудовишнија, јер у свему свом види дивно чудо, а свему туђем се чудовишно чуди. Та се људска врста храни туђим несрећама и неуспесима, израстава из туђих рушевина и пукотина, у туђа дворишта баца свој отпад. Она је чизма која гази преко туђих њива. Она је поток који мути океане. Она је шибица која пали туђе домове док домаћини спавају. Она је сва у туђем, а верује да је сва своја. Сваки припадник ове људске врсте за себе верује да је натчовек, а сваком припаднику ове људске врсте фали пола човека да би постао получовек. Та је људска врста у сталном изгарању да се прикаже најбољим примерком човечанства, оног човечанства коме је претходно изгорео темељ човечности.

Авијација Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило почетак инвазије на Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби. Операција уништења Београда носила је назив "Страшни суд".

Снимке богослужења и манастирског живота у Дане Страсне Седмице и Васкрсења снимила је продукцијска кућа Cinnamon production из Београда, у манастиру Високи Дечани 2009. године. Значај сваког од ових дана посебно, објашњен је цитатима из Јеванђеља, из богослужбених текстова Посног Триода Свете Велике Седмице, из беседа Св. Јована Златоустог, Св. Владике Николаја Жичког и Св. Оца Јустина Ћелијског.  Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, који је у време рада на једној фази филма 2010. године био администратор Епархије Рашко-призренске, у филму објашњава смисао свих најважнијих догађаја последње седмице Христовог живота на земљи, Његовог страдања за нас и значај Васкрсења Христовог.  У Јеванђељима описани догађаји из Страсне Седмице и непосредно после Васкрсења, у филму су илустровани фрескама са зидова дечанске цркве, пошто је у богатом дечанском фрескопису детаљно осликано све што се у те велике дане догодило са Христом.

У свом капиталном делу “Архипелаг гулаг” познати руски писац и дисидент Александар Солжењицин, између осталог, је написао: “Навикли смо се да за јунаштво сматрамо само војничко јунаштво (или још и оно када се лети у космос), оно које звецка ордењем. Заборавили смо на другу храброст – грађанску, која је нашем друштву тако, тако, тако потребна а која тако, тако недостаје…”. Ове Солжењицинове речи као да су данас исписане аутолаком на неком зиду у центру Београда. Цртач графита је неко довољно храбар да се суочи са све већим државним терором, али и довољно свестан чињенице да се без грађанске храбрости не може замислити ни опстанак саме државе.

Два пријатеља са инвалидитетом – један је слеп, а други је без обе руке, већ 12 година штите своје село од поплава садњом дрвећа – заједно су досад засадили више од 10.000 стабала. Хаикиа и Венки имају 53 године и стари људи са инвалидитетом. Господин Хаикиа је слеп а господину Венки су обе руке ампутиране.

Текст преузет из Политикиног забавника, који је објавио дио текста из књиге “Један прилог за проучавање српског националног карактера”, под насловом “О интелектуалцу” Слободана Јовановића, српског историчара, књижевника, политичара Краљевине Југославије. Овај извод како ће вријеме доцније показати тачан је и након пола вијека од његовог настајања. „Узимајући га у његовом најпотпунијем и најизразитијем виду, полуинтелектуалац је човјек који је уредно, па можда, чак, и с врло добрим успјехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа .

Топла препорука за књигу коју треба читати од почетка до краја Великог Васкршњег поста. Отац Александар Шмеман о највећем хришћанском Празнику, о значењу, припремама, путовање кроз сваку недељу током Великог Часног Поста. О аутору: Александар Шмеман се родио у граду Ревељу (тако руси називају Талин) у аристократској породици руских емиграната. Деда му је био посланик Државноg савета Руске Империје, а отац официр гарде Руске императорске армије. У раним годинама детињства његова породица се преселила из Естоније у Француску, где је и остао све до свог коначног одласка у Америку.

Босно, немој данас облачити на се Жалосно одело, но, крепка и ведра, Прими кости своје лепе деце царске И сахрани топло у мајчина недра. Њима хумка то је твоја дијадема Величанства, славе, поноса и части! Из те драге хумке свакога ће дана Једно ново стабло наше снаге расти. Ако би нам када веру очај скрхô На овоме гробу вери биће лека, И светла и чиста, с небом у дубини, Потећи ће снőва кô планинска река. И дође ли који странац да те пита шта најлепше имаш, ти, горда и ведра, Покажи му свету хумку мученика, Кô бесцено благо материнског недра. Босно, немој данас облачити на се Жалосно одело. Твоја деца нису Умрла, но небу одлетела летом, И на зорином се населила вису...

Према члану 1. Закона о државним и другим празницима у Републици, државни празник Републике Србије јесте Сретење – Дан државности Србије, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије. Сретење – Дан државности Србије, празнује се 15.и 16. фебруара. На Сретење, донет је први српски устав, један од најлибералнијихи, најмодернијих у Европи тог времена. 

Ово је мој коментар на апел Покрета Двери Српске... Видео прилог и линк са њихове конференције можете наћи испод текста! 41. смо били неспремни и доживјели смо геноцид у Јасеновцу, Јадовну, Бањалуци, Херцеговини, итд. 91. смо били неспремни, доживјели смо Олују и етничко чишћење преко 250.000 Срба из Крајине 99. смо били неспремни, дочекали смо етничко чишћење од неколико стотина хиљада Срба са Косову и Метохији Данас се дешава следеће: - Хрватска - позивање на линч Срба од стране хрватског ратног злочинца, борба против ћирилице, предсједница отцјепљује Војводину од Србије - БиХ: напшење Срба за "ратне злочине", притисак на РС - Црна Гора: привођење српских свештеника и прогон Цркве - Македонија: анти-српски билборди у Скопљу - На Косову и Метохији најваљује се "албанско прољеће" и прави се Војска Косова - ратује се у Украјини - Грчка, Португал и остали најављују иступање из еврозоне... А у Србији: "Министарство одбране Србије истовремено рас...

Једна од мојих омиљених пјесама у последње вријеме - разобличавање тоталитаризма - старог и увјек актуелног државотворног проблема...

Често размишљајући о својој дјеци, о томе шта смо и колико смо пропустили у њиховом одрастању и васпитавању, заборавимо на чињеницу да су то првенствено Божија дјеца и да никада није касно, а истовремено је пријеко потребно, путем молитве, васпитни утицај препустити Оцу Небескоме, који нас је благословио да будемо Његови сарадници  и удостојио нас имена родитељ. У вечерашњој емисији о васпитању и брачној љубави говори нам Архијерејски намјесник никшићки, свештеник Слободан Јокић. Преузми МП3 датотеку овде . Послушај : Your browser does not support this audio Извор : http://www.svetigora.com/node/16272

Код можда неуобичајен појам али у свијету ништа чудно - Турчин српског поријекла. "Хидајет Туркоглу (Хидајет Турковић), Један од најбољих кошаркаша свих времена Турске и дугогодишњи члан елитне кошаркашке НБА лиге.

Ево неколико редака руског философа и (мени) интересантних размишљања о комунизму у Русији те о Марксу и његовом хуманизму. Цитати су из књиге "Руска идеја"... (Наравно препоручујем да се прочита читава књига јер не треба доносити закључке на основу пар редова!) "Као што смо већ рекли, постоји унутрашња егзистенцијална дијалектика услед које хуманизам прелази у антихуманизам, а самопотврђивање човека доводи до негирања човека. У Русији је завршни моменат ове дијалектике хуманизма био комунизам. Комунизам је такође имао хуманитарне корене, он је желео да се бори за ослобођење човека од ропства. Али као резултат свега, социјални колектив, у коме је човек требало да буде ослобођен од експлотације и насиља, постаје поробљивач човекове личности . Утврђује се примат друштва над личношћу, пролетеријата, тачније, идеје пролетеријата над радницима, над конкретним човеком. Човек који се ослобађа ранијег идолопоклонства пада у ново идолопоклонство. МИ то видимо већ код Бел...

Слободан Милошевић је био Титов син, док му је Мира Марковић била кћерка, а ријеч подрум чист је доказ да је енглески настао од српског. Уз свакодневне обавезе и сурову трку с временом осврнуо бих се на појаву којој у посљедње вријеме свједочимо. Поједине институције у РС отвориле су, изгледа, широм врата једној новој(старој) пошасти, људима и покрету који себе назива забрањеном историјском школом.

Предраг Драгић Кијук - Тајна поезије 16. 04. 2006. Кикинда

Српски амблеми сакупљени на једном мјесту говоре да је српска војска настала неплански и да није била агресорска, као што нам покушавају наметнути, јер да је било тако не би владала толика шароликост у униформама и ознакама између самих јединица. Српски војник је бранио своју породицу и свој дом. Да се Предраг Цупаћ у рату као и други клинци задржао на сакупљању чаура и метака, можда би остали без књиге о ратним ознакама српске војске у Отаџбинском рату.

Знаш ли ти брале мој колико сам ти ја Србин? Не знам друг. Што? Па зато што сваког поздрављам са три прста! Бураз мој, гдје год да одем када се напијем ја пјевам српске пјесме. Сви ме гледају попријеко, а ја само пјевам брацо мој. Тукао сам се са њих хиљаду. Нема коме нисам псовао мајку, само да чујем да није наш. Брале мој што ти ја волим нашу земљу! Вјерујем ти ја мој друг све. А знаш ли ти ко су Карађорђевићи? А брацо мој, како нећу знати. Сваки дан једем њихове шницле и пијем њихово пиво.Па како да не знам.Баш неки дан попио пет, шест пива тог Црног Ђорђа и пребио неке папке што не знају шта је Србија! А шта си им ти рекао шта је Србија?

Током политичке кризе након отцјепљења Хрватске и Словеније од Југославије, 25. јуна 1991. године, Срби су створили посебну скупштину 24. октобра под називом „Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини“. Датума 21. новембра 1991. године скупштина је објавила да све општине, мјесне заједнице, и насељена мјеста гдје је више од 50% становника гласало да СР Босна и Херцеговина остане у Југославији, постају дијелом „српских аутономних територија“. 9. јануара 1992. године, ова скупштина је прогласила „Републику Српску Босну и Херцеговину“, док је 28. фебруара донијет Устав Републике Српске Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у СР Босни и Херцеговини. Република би се састојала не само од свих подручја гдје су Срби били већина, него такођер и од „мјеста гдје је српски народ мањина због геноцида над њим током Другог свјетског рата“.[10]Република Српска Босна и Херцеговина је прогла...

(Извор:  https://www.facebook.com/istoricari/photos/a.365749150170231.84698.359404220804724/756421287769680/?type=1 )

Божићна порука 2015. љета Господњег Христос се роди! Your browser does not support this audio

Рођење Твоје, Христе, Боже наш, засија свету светлост разума, јер у њему они који звездама служаху од звезде се научише да се клањају Теби, Сунцу Правде, и Тебе да познају с висота Истока, Господе, слава Теби. Слава Господу!

Разбијање митова о ћирилици на округлом столу „60 година након Новосадског договора" http://www.kcns.org.rs/vest/okrugli-sto-povodom-60-godina-od-novosadskog-dogovora/ 1) Асимилација је светска пракса 2) Срби су одувек писали латиницом 3) Ћирилица је превазиђена 4) Са ћирилицом не можемо у свет 5) Ћирилица се не исплати 6) Ћирилица вређа 7) Ћирилица угрожава 8) Мит двоазбучности

POUČNA PRIČA: NEPOTREBAN TERET „Pitao je učenik učitelja: Tako si mudar, uvijek dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš… Pomozi mi da i ja postanem takav. Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu providnu kesu. Kada se na nekoga naljutiš i sakriješ svoju uvrijeđenost – reče učitelj – uzmi jedan krompir pa sa jedne njegove strane napiši svoje ime, a sa druge ime čovjeka sa kojim si se posvađao, a onda stavi krompir u kesu. I to je sve? – upita učenik iznenađeno. Ne, – odgovori učitelj – potrebno je da uvijek sa sobom nosiš tu kesu, i svaki put kada se se osjetiš uvrijedjeno da u nju staviš krompir. Učenik je pristao. Prošlo je neko vrijeme. Kesa se punila krompirima i postala poprilično teška. Bilo je vrlo nezgodno stalno je nositi sa sobom. Uz to krompiri koji su prvi stavljeni u kesu počeli su da se kvare. Neki su proklijali, a neki istruhlili i širili neprijatan miris. Učenik je došao kod učitelja i rekao:

NATAŠA BEKVALAC PONOVO MAJKA: Ćerki Hani rodiću brata ili sestru! Nataša Bekvalac iza sebe ostavlja godinu u kojoj su joj se dogodile mnoge lepe stvari. U karijeri joj je sve išlo od ruke, snimila je nekoliko hitova, imala stotine nastupa, a i na privatnom polju cvetale su joj ruže. U 2014. obnovila je vezu sa rukometašem Ljubom Jovanovićem, sa kojim uživa u ljubavi i ima velike planove. Nataša će godinu za nama pamtiti kao veoma uspešnu. Uspešan period - Vreme koje je iza mene već je moja prošlost. Ipak, godinu koju ispraćamo pamtiću kao lepu i veoma uspešnu. Čini mi se da je bila jedna od najstabilnijih i najmirnijih u mom životu. Mirna i stabilna više se dopadam i samoj sebi, a takva porodici i prijateljima mogu mnogo više da pružim.

Гозба 02.12.2013. - Његош и етос слободе - Мило Ломпар

Интересантан чланак о рокенролу, ЕКВ групи и генерално о умјетности... Боже, згрешисмо, залутасмо, пострадасмо. Желесмо слободу, постадосмо робови. Тражили смо висине, сурвани бисмо на дно. Очи наше искаше светлост, обави нас тама.

Другу годину заредом Изјаву године, према гласовима наших читалаца и пратилаца на Фејсбуку, дао је глумац Милан Лане Гутовић. Он је у септембру гостујући на Студију Б рекао: „Образовног програма више нема је л’ тако? Ниједна телевизија нема образовни програм. Или има, ја нисам видео. То је зато што образовни програм не зарађује тренутно.

Pitaju me građani – kakve su moje prognoze za 2015. godinu? Evo, šta ja mislim. Ako vam to nešto znači. Ako vam ne znači, zaboravite. Nije važno. Događaji će se odvijati svojim tokom. Dakle, očekujem jednu izuzetno tešku i siromašnu godinu. Mislim, za građane. Nastavlja se naša agonija. Nažalost. Nismo još dodirnuli dno. Nastavlja se naše propadanje. Jedini način da režim opstane na vlasti je da rasprodaju Srbiju. To su otvoreno i najavalili. Građani su za njih glasali. Sada oni kreću u realizaciju. Nisu slagali građane. Ispunjavaju svoja predizborna obećanja.